Najbitnije o medu što treba da znate!

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.

Istorija MEDA

Prvi znaci o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom. U početku se koristio kao obredno sredstvo u polivanju pragova kuća i žrtvenika. U mešavini sa vinom, med se koristio za polivanje klinova svetih građevina. Med se spominje i u Bibliji, Kuranu i u spisama mnogih grčkih pisaca.

U Egiptu se med koristio prilikom balzamovanja. U velikom broju domaćinstava upotrebljavao se kao zaslađivač. Zbog svoje dragoceosti služio je i kao sredstvo plaćanja a verovalo se i da životinje hranjene medom predstavljaju poseban dar bogovima.

U Antičkoj Grčkoj med se najčešte koristio kao dar bogovima i dušama umrlih. Grci su smatrali da je Medovina, alhoholno piće sa medom, sveto piće Olimpa.

U Evropi se med koristio najčešće za ishranu, pravljenje maltera i napitaka i kao lekovito sredstvo. U Nemačkoj je tokom 11. veka pivo zaslađivano medom, a nemački feudalci su svoj danak plaćali u pčelinjem vosku i medu.

Na Američkim kontinentima kolonizacijom Španije u 16. veku otkriveno je da su meksički i centralnoamerički domorodci bili iskusni pčelari. Severnoamerički narodi nazivali su evropske pčele za muve belog čoveka.

Drevna Indija - Približno 2-3.000 godina pre Hrista, med se spominje u drevnim knjigama Indije u temeljnim i svetim tekstovima hinduizma - Veda.

 

KRISTALIZACIJA MEDA

Med ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 50°C da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva

Blagotvorna svojstva MEDA

• Jača imunitet

• Poboljšava cirkulaciju

• Jača snagu srca i poboljšava srčani ritam

• Poboljšava probavu

• Poboljšava obnavljanje tkiva

• Potpomaže obnavljanje krvnih elemenata

• Ima antibakterijsko dejstvo

• Poboljšava otklanjanje toksičnih materija iz organizma

• Deluje protiv stresa

• Najnovija saznanja govore da med može da se koristi za dijetu

Antibakterijska svojstva meda imaju veliki učinak što se pokazalo na velikom broju patogena. Djeluje baktericidno i bakteriostatski na većinu gram pozitivnih bakterija. Enzim glukoza oksidaza proizvodi antibakterijsko sredstvo vodonik peroksid koji se cepa pod uticajem drugog enzima katalaze, koji je takođe prisutan u medu. Med sa visokom aktivnosti katalaze poseduje antibakterijska svojstva sa peroksidnom aktivnosti kao i sa nekim drugim spojevima kao što su aromatske kiseline. Stoga antibakterijska svojstva meda zavise o njegovom botaničkom porijeklu. Visoki sadržaj šećera u medu, kao i niska pH vrijednost pridonose antibakterijskom delovanju. Med poseduje antivirusno djelovanje, a takođe djeluje i kao fungicidno sredstvo za različite dermatofi te.

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

• vitamin B1.... oko 5 mg
• vitamin B2.... oko 40 mg
• vitamin B3.... oko 0,5 mg
• vitamin B6.... oko 10 mg
• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

• Voda(%).... 17.2
• Fruktoza(%). oko 38.19 mg
• Dekstroza(%).... oko 31.28
• Saharoza(%)... oko 1.31
• Maltoza(%)...... oko 7.31
• Viši šećeri(%).... 1.50
• Neodređeno(%)..... 3.1
• pH......... 3.91
• Laktoza (%)...7.11
• Pepeo (%)..... 0.169
• Azot (%).... 0.04